Члан Управног одбора Рукоментог клуба Борац м:тел на почетку саопштења за јавност нагласио је да се не плаши тужбе због наводне клевете коју је против њега поднио Небојша Торбица. Он је истакао како је дуго у клубу у којем је био потпредсједник, али је због болести то мјесто препустио другом и остао је члан најужег клупског руководства, те да се са сарадницима храбро упустио у нимало захвалан посао.
„Дошао сам у Рукометни клуб Борац прије осам година, и то на наговор Мире Бјелића када је клуб пао на само дно, јер су дуговања износила преко милион марака, да плате нису исплаћиване више од годину дана. Тадашњи градоначелник понудио је да клуб преузму легенде „црвено-плавих“, али они то нису прихватили. Потом је неколико ентузијаста међу којима су уз мене били господа Бранковић, Радовић, Кондић, Благојевић и остали узели „врућ кромпир“ како бисмо спасли Борац и на крају смо у томе и успјели“ – истакао је Маринко Умичевић.
Члан управе бањалучког премијерлигаша затим је додао:
„Оно што је најбтиније стабилизовали смо клуб на свим нивоима. И онда се појави неки Торбица који свим силама жели да отме имовину РК Борац која се налази у Српској улици (Мек Тир Паб), а која је власништво клуба готово 40 година и за коју имамо сву неопходну документацију која гласи на име РК Борац, од грађевинске до употребне дозволе и слично. Аддико банка је у међувремену продала своје просторије Небојши Торбици који је успио да упише те просторије, али и простор који припада нашем клубу. Оно што је важно напоменути, а то је, да у тренутку продаје Аддико банка није скинула друштвену својину са прометованих својих просторија, што ће рећи да је све било противзаконито уз напомену да наш простор Аддико банка није продала нити га нема у уговору између продавца (Аддико банке) и купца (Торбица)“.
Маринко Умичевић потом додаје и сљедеће:
„Ми смо почели процес уписа просторија, али је то годинама стајало у ладици бившег градоначелника, због чега није ми познато. Клупске просторије у Господској улици у два наврата су биле обијене, тражили су папире који доказују да смо ми у праву, али смо те папире однијели кући. Жељели смо да продамо простор (Мек Тир Паб) како бисмо уз додатна кредитна средства кренули у изградњи „Арене Борац“ гдје би између осталог имали и значајан број соба за наше играче. Сада све то стоји, уз напомену да сам разочаран у РУГИП који има своју велику одговорност и друге. Препуштени смо сами себи, јер неће нико да се огласи по овом питању, осим мене, те предсједника клуба Игора Јовановића и директора Владимира Бранковића. Докле се иде у овом случају најбоља је потврда да ућењују наше спонзоре и све је ово утицало на екипу која у овој сезони није остварила бољи резултат.
Немам ораха у џепу, неко сам које клубу дао доста сопствених новчаних средстава, увијек сам живио за спорт, а не од спорта и то добро зна цијела Бањалука и бивша Југославија. Чега сам се дотакао, то сам и позлатио. Било да се ради о рукомету (РС РС, РС БиХ и РК Борац) већ и када је ријеч о кошарци у колицима, али и привреди. Поносан сам на све што сам досад урадио, као и на бројна признања која сам добио за рад у спорту, привреди, као што је одликовање за Дан Републике Српске и Кључ града Бањалука. Сва иступања била су изричито став РК Борац, а не моја лична. Позивам све надлежне институције да се укључе у рјешавање овог проблема. Овим путем позивам господина Торбицу да дође сам или са својим тимом адвоката у клупске просторије да прво увиди какав је гигант РК Борац, јер он није из Бањалуке с обзиром да је расељено лице. Треба да сви изнесемо аргументе на сто, ако су они у праву спреман сам да се извиним и да платим тражених 3.000 марака Торбици за наводну клевету. У супротном нека нас оставе на миру и да престану да пријете нашем закупцу, и да ми и даље радимо за добробит нашег Борца чија су врата широм отворена за све оне који желе да раде и да му помогну. Треба истаћи још једну битну ствар, а то је да у уговору који има Аддико банка и Торбица стоји да је улаз у простор из Улице Фрање Јукића број 2, док је улаз у простор Борца (дописан на црно) из Српске улице број 4. Само је ово довољно јасно да је ово чиста превара и отимачина. Лично не бојим се тужбе које јесу за људе, а волио би да суд убрза поступак како би се овај случај што прије ријешио. Има правде, јесте она спора, али је она често и достижна. Хвала свима на подршци коју сам добијао, као и клуб и Рукометни савез Републике Српске који 100 посто стоји уз Борац. Ако је РК Борац побиједио и постао шампион Европе, онда ће и из ове битке изаћи као побједник“.
Господо, НО ПАСАРАН!
Све док Врбас Бањалуком тече, Борац живјеће!